Please use this identifier to cite or link to this item: https://rfos.fon.bg.ac.rs/handle/123456789/215
Full metadata record
DC FieldValueLanguage
dc.creatorCvetković, Nataša
dc.creatorIlić, Bojan
dc.date.accessioned2023-05-12T09:53:22Z-
dc.date.available2023-05-12T09:53:22Z-
dc.date.issued2002
dc.identifier.issn0354-5253
dc.identifier.urihttps://rfos.fon.bg.ac.rs/handle/123456789/215-
dc.description.abstractFenomen krize, kao stanja usporenog ili zaustavljenog razvoja, je posebno prisutan u domaćoj ekonomskoj stvarnosti poslednjih desetak godina. Posledica dugogodišnje krize je rapidno slabljenje ekonomskog položaja zemlje počev od 1990. godine, prestanak važenja uobičajenih načina poslovnog razmišljanja odlučivanja i akcija. Postoji neslaganje između domaćih ekonomskih teoretičara povodom momenta nastanka i uzroka ekonomske krize. Većina zastupa stanovište da je kriza, u formi u kojoj se manifestuje u našoj realnosti, nastala u momentu raspada SFR Jugoslavije. Drugi smatraju da se njeni uzroci mogu naći u osamdesetim godinama, a relativno mali broj zastupa tezu da je socijalizam sam po sebi generisao ekonomsku krizu. Bez obzira na različite stavove domaćih ekonomista o stanju i uzrocima krize ona je sastavni deo privrednog života sa svim efektima koje prouzrokuje. Broj preduzeća koja su neuspešna i koja propadaju je mnogo veći od onih uspešnih. Tako, npr. u SAD svake godine između 50.000 i 100.000 preduzeća je na ivici bankrotstva, nelikvidnosti i prestanka poslovanja. Slična situacija je i sa drugim zemljama. U Jugoslaviji godišnje prosečno prestaje da postoji ispod 1.000 preduzeća. Reč je ne samo o preduzećima koja zaista prestaju da postoje već i o onima koja su pred prestankom, usled otvaranja stečajnog i likvidacionog postupka. Uzroka krize ima veoma mnogo i ovde će biti navedeni samo neki koji se čine najznačajnijim. Globalni uzroci se vezuju za raniji vladajući privredni sistem, koji nije mogao da obezbedi efikasno privređivanje i željeni privredni i društveni razvoj. Na procese iz eksternog okruženja (problemi sankcija i izolacije kao i institucionalne specifičnosti uslovljene njima) se nije moglo, ili se moglo vrlo malo uticati. Institucionalne specifičnosti koje su se neumitno odrazile i na prirodu problema preduzeća su: regulativa stečaja i likvidacije, uloga bankarskog sistema i fenomen "employeeism"-a. Kriza je otvorila niz pitanja iz domena razvoja, marketinga, efikasnosti menadžmenta, proizvodnog asortimana novčanih tokova, itd. Otuda, rešavanje kriznih stanja i krize, kao svodnog izraza niza disproporcija u sistemu, zahteva sveobuhvatan pristup u uzročno-posledičnom identifikovanju nosilaca i uzročnika kriznog stanja.sr
dc.publisherSavez ekonomista Jugoslavije, Beograd
dc.rightsopenAccess
dc.sourceEkonomist
dc.titleStrategija promena preduzeća - faktor ozdravljenja i integracije u svetske ekonomske tokovesr
dc.typearticle
dc.rights.licenseARR
dc.citation.epage62
dc.citation.issue3
dc.citation.other55(3): 57-62
dc.citation.spage57
dc.citation.volume55
dc.identifier.rcubconv_892
dc.type.versionpublishedVersion
item.cerifentitytypePublications-
item.fulltextNo Fulltext-
item.grantfulltextnone-
item.openairetypearticle-
item.openairecristypehttp://purl.org/coar/resource_type/c_18cf-
Appears in Collections:Radovi istraživača / Researchers’ publications
Show simple item record

Google ScholarTM

Check


Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.