Please use this identifier to cite or link to this item: https://rfos.fon.bg.ac.rs/handle/123456789/2857
Full metadata record
DC FieldValueLanguage
dc.creatorSlobodan, Miladinović-
dc.date.accessioned2024-12-16T08:36:07Z-
dc.date.available2024-12-16T08:36:07Z-
dc.date.issued2020-
dc.identifier.isbn978-86-82183-18-1-
dc.identifier.urihttps://rfos.fon.bg.ac.rs/handle/123456789/2857-
dc.description.abstractU ovom radu se polazi od teze da savremeni period obeležavaju rapidni naučno-tehnološki razvoj, enorman populacioni rast i uspon neoliberalizma. Ovi globalni procesi rezultiraju promenama u klasno-socijalnoj strukturi, strukturi rada i, posledično, uvećavanjem društvenih nejednakosti. Kad je reč o strukturi zaposlenosti, prirodne posledice ovih procesa su porast nezaposlenosti, fleksibilizacija i prekarizacija rada i pojava i omasovljavanja prekarijata kao nove društvene grupe. Burdije je prvi ukazao na praktični i teorijski značaj prekarijata mada je Stending najuticajniji autor koji je oko ove teme napravio najozbiljniju studiju oko koje se razvila živa polemika. On ga određuje kao „opasnu“ klasu, a kao glavnu odrednicu mu daje nedostatak sigurnosti vezane za rad i identiteta zasnovanog na radu. Danas prekarni rad izlazi iz okvira tipičnog rada a granica između zaposlenosti i nezaposlenosti potaje sve tanja i ponekad teško prepoznatljiva. Rezultat toga je opšta nesigurnost. Prekarijat čine svi oni koji nemaju redovan posao i redovna primanja: radnici na određeno vreme, na privremenim i povremenim poslovima, zaposleni po ugovoru, na projektima, sa skraćenim radnim vremenom, sezonski radnici u poljoprivredi i slični. Iz ovog se vidi da je prekarijat socijalno heterogena grupacija te da ne može biti smatran klasom. Njega čini široki raspon: od sezonskih radnika u poljoprivredi do tzv. Akademskog prekarijata – vrhunskih stručnjaka angažovanih na projektima. Problem je u tome što prekarni radnici najčešće trpe intenzivan rad za relativno nisku zaradu. Već sada je prekarijat postao masovna pojava sa tendencijom da u doglednoj budućnosti nastavi da se širi. To će, potencijalno, stvarati nove, globalne, socijalne probleme za koje je potrebno tražiti globalna rešenja.sr
dc.publisherUdruženje ''Tehnologija i društvo''; Institut ''Mihajlo Pupin'' - Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologijesr
dc.relationTradicija, modernizacija i nacionalni identitet u Srbiji i na Balkanu u procesu evropskih integracija (179074) koji realizuje Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, a finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceTEHNOLOGIJA, KULTURA, RAZVOJ XXVsr
dc.subjecttehničko-tehnološki razvoj, neoliberalizam, rad, prekarijat, društvene nejednakostisr
dc.titlePREKARIZACIJA RADA I PREKARIJAT KAO POSLEDICE SAVREMENOG RAZVOJAsr
dc.typebookPartsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.rights.holderSlobodan Miladainovićsr
dc.citation.epage101-
dc.citation.spage86-
dc.citation.volumeXXV-
dc.type.versionpublishedVersionsr
item.cerifentitytypePublications-
item.fulltextNo Fulltext-
item.grantfulltextnone-
item.openairetypebookPart-
item.openairecristypehttp://purl.org/coar/resource_type/c_18cf-
Appears in Collections:Radovi istraživača / Researchers’ publications
Show simple item record

Google ScholarTM

Check

Altmetric


This item is licensed under a Creative Commons License Creative Commons