Primena principa teorije igara u agilnom razvoju softvera

Abstract

Agilne metodologije su postale jedne od najzastupljenijih kada je u pitanju proces razvoja softvera, iz razloga što pružaju visok nivo fleksibilnosti i prilagodljivosti promenama. S druge strane, teorija igara predstavlja matematički pristup strateškim interakcija racionalnih agenata. S obzirom na to, neki od najbitnijih alata u okviru upravljanja razvojem softvera primenom agilnih metodologija su saradnja, kolaboracija i komunikacija, dok oblast teorije igara pruža dodatan uvid upravo u interakcije koje se zasnivaju na komunikaciji, saradnji i kolaboraciji. Samim tim postavlja se pitanje na koji način se principi teorije igara mogu primeniti prilikom agilnog razvoja softvera. U ovom radu je pružen pregled literature koja izučava korelaciju između ove dve oblasti. Dat je pregled istraživanja koji su fokusirani na modelovanje igara primenom principa teorije igara koje predstavljaju interakcije do kojih dolazi prilikom agilnog razvoja softvera. Takođe, moguće je i uvideti benefite koje je primena teorije igara u datoj oblasti do sada proizvela, kao i zaključke koji se vezuju za naredne korake koji bi mogli biti preduzeti, kao i načini na koje bi prikazani modeli mogli detaljnije biti definisani za individualne razvojne timove i preduzeća.