Veštačka inteligencija u obrazovanju iz perspektive analitika učenja

Abstract

Широка примена дигиталних система и алата у образовању је омогућила прикупљање и анализу података о интеракцијама ученика и наставника са различитим материјалима и активностима учења, а са крајњим циљем бољег разумевања учења и унапређења како исхода, тако и целокупног искуства учења. Управо ове могућности и циљеви су мотивисали развој истраживачке области аналитика учења, као и коришћење увида изведених из података за доношење одлука у различитим контекстима учења. Иако су аналитике учења дале значајан допринос бољем разумевању учења и окружења у којима се оно одвија, многа отворена питања и изазови и даље остају. Штавише, нове могућности и изазови настављају да се појављују са континуираним променама модалитета наста- ве и учења, од којих су најновије повезане са брзим развојем и доступношћу вештачке интелигенције, посебно генеративне вештачке интелигенције. Узимајући циклични модел аналитика учења као аналитички оквир, овај рад разматра интеракцију између аналитика учења и вештачке интелигенције кроз призму четири кључне компоненте овог модела: ученици, подаци, методе и ак- ције. У циљу емпиријски поткрепљене анализе, рад се ослања на најновија емпиријска истраживања у области аналитика учења и сродних области које се баве применом вештачке интелигенције у образовању.