Strategija promena preduzeća - faktor ozdravljenja i integracije u svetske ekonomske tokove

Abstract

Fenomen krize, kao stanja usporenog ili zaustavljenog razvoja, je posebno prisutan u domaćoj ekonomskoj stvarnosti poslednjih desetak godina. Posledica dugogodišnje krize je rapidno slabljenje ekonomskog položaja zemlje počev od 1990. godine, prestanak važenja uobičajenih načina poslovnog razmišljanja odlučivanja i akcija. Postoji neslaganje između domaćih ekonomskih teoretičara povodom momenta nastanka i uzroka ekonomske krize. Većina zastupa stanovište da je kriza, u formi u kojoj se manifestuje u našoj realnosti, nastala u momentu raspada SFR Jugoslavije. Drugi smatraju da se njeni uzroci mogu naći u osamdesetim godinama, a relativno mali broj zastupa tezu da je socijalizam sam po sebi generisao ekonomsku krizu. Bez obzira na različite stavove domaćih ekonomista o stanju i uzrocima krize ona je sastavni deo privrednog života sa svim efektima koje prouzrokuje. Broj preduzeća koja su neuspešna i koja propadaju je mnogo veći od onih uspešnih. Tako, npr. u SAD svake godine između 50.000 i 100.000 preduzeća je na ivici bankrotstva, nelikvidnosti i prestanka poslovanja. Slična situacija je i sa drugim zemljama. U Jugoslaviji godišnje prosečno prestaje da postoji ispod 1.000 preduzeća. Reč je ne samo o preduzećima koja zaista prestaju da postoje već i o onima koja su pred prestankom, usled otvaranja stečajnog i likvidacionog postupka. Uzroka krize ima veoma mnogo i ovde će biti navedeni samo neki koji se čine najznačajnijim. Globalni uzroci se vezuju za raniji vladajući privredni sistem, koji nije mogao da obezbedi efikasno privređivanje i željeni privredni i društveni razvoj. Na procese iz eksternog okruženja (problemi sankcija i izolacije kao i institucionalne specifičnosti uslovljene njima) se nije moglo, ili se moglo vrlo malo uticati. Institucionalne specifičnosti koje su se neumitno odrazile i na prirodu problema preduzeća su: regulativa stečaja i likvidacije, uloga bankarskog sistema i fenomen "employeeism"-a. Kriza je otvorila niz pitanja iz domena razvoja, marketinga, efikasnosti menadžmenta, proizvodnog asortimana novčanih tokova, itd. Otuda, rešavanje kriznih stanja i krize, kao svodnog izraza niza disproporcija u sistemu, zahteva sveobuhvatan pristup u uzročno-posledičnom identifikovanju nosilaca i uzročnika kriznog stanja.